Moskva je sa Bolivijom sklopila veliki “litijumski posao”, u sklopu kojeg će ruska kompanija “Uranium One Group” uložiti 450 miliona dolara u pilot projekat rudarenja litijuma u toj državi.
Ovaj ugovor je već drugi te vrste koji je potpisan sa podružnicom ruskog državnog koncerna – Rosatom, jer su se u junu prošle godine dvije strane dogovorile o izgradnji industrijskog kompleksa za litijum-karbonat u području vulkanskog kratera Pastos Grandes, prenosi Telegraf biznis.
Karla Kalderon, koja je na čelu državne firme za litijum u Boliviji, rekla je da će poduhvat u brdima te zemlje imati tri faze: u prvoj fazi je cilj proizvodnja od 1.000 tona litijum-karbonata godišnje, u drugoj fazi će to porasti na 8.000 tona godišnje, a u trećoj fazi planirano je dodatnih 5.000 tona.
"Fokus je na tome da se ljudskoj okolini nanese što manje štete, pa će projekat poslužiti sprovođenju istraživanja koja imaju cilj da dokažu tehnološku održivost budućih postrojenja", rekla je Kalderon.
Ali, Rusija nije jedina koja bi mogla da “operiše” u Boliviji; uspjeh bi tamo mogla da postigne i Kina, odnosno tamošnji koncern “Contemporary Amperex Technology” koji predvodi partnere koji namjeravaju da ulože 1,4 milijarde američkih dolara u izgradnju postrojenja za eksploataciju litijuma.
Stručnjak za latinoameričko-ruske odnose, Vladimir Rovinski, sa kolumbijskog univerziteta Icesi kaže da je “konkurencija za litijum žestoka”.
"Izgleda da se sklapaju strateška savezništva koja idu na ruku sklonostima aktuelnih vlada, recimo, u aktuelnom slučaju sklonost vlade Bolivije kineskim i ruskim preduzećima. Naposletku, ta savezništva su kratkoročna, pošto ekonomska logika nalaže da privredni interesi imaju prednost nad prolaznim afinitetima", rekao je Rovinski.
Predsjednik Bolivije, Luis Arse, budi nadu i kod partnera izvan Rusije i Kine.
"Naše posjete Evropskoj uniji, Brazilu i zemljama BRIKS-a jasno su pokazale da postoji velika zainteresovanost za naš litijum", naveo je Arse.
Litijum-karbonat služi za proizvodnju litijumskih baterija za električne automobile i pri prelasku sa fosilnih goriva na električni pogon, litijum je strateška sirovina. Geolozi procjenjuju bolivijske zalihe litijuma na 23 miliona tona, što su najveće zalihe na svijetu.
Prije pet godina, Njemačka je važila za zemlju koja ima najbolju startnu poziciju u Boliviji i zajedničko preduzeće Berlina i La Paza trebalo je da označi početak eksploatacije, a Njemačka je kao veliki proizvođač automobila polagala velike nade u ovakav posao.
U međuvremenu je projekat zamro, a Nemačka se nada sličnim poslovima u Argentini i Čileu, zemljama koje takođe raspolažu bogatim nalazištima litijuma. Najvećoj evropskoj ekonomiji je, naime, pošlo za rukom da sa Čileom proširi ugovor o slobodnoj trgovini koji bi trebalo da olakša zajedničke projekte na eksploataciji litijuma.
