Kandidat SDA za načelnika Ilidže Fikret Prevljak nastavlja da šokira javnost svojim načinom vođenja predizborne kampanje.
Prevljak je tako odlučio, da kao bivši general, probudi emocije boraca i tako dobije njihove glasove
Shvatio je da bi idealan način bilo da šalje pisma.
Jedno je stiglo i porodici Kovač, tačnije Fahrudinu Kovaču.
"Dragi moj Fahrudine, nadam se da si mi dobro, da tebe i tvoju porodicu moje pismo zatiče u najboljem zdravlju. Često razmišljam o svemu što smo prošli tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu. Upravo mi - borci Armije Republike Bosne i Hercegovine najbolje znamo šta je agresor pokušao ostvariti. Prošli smo sito i rešeto, što bi rekli naši stariji, ali i to lijepo zvuči u odnosu na stalnu opasnost koja je vrebala nad našim glavama, a Boga mi i pod našim nogama u minskim poljima i pred našim očima, jer mi se nismo ustručavali ići na megdan dušmanima i očuvati naše linije odbrane, naše slobodne ilidžanske prostore, odnosno kapiju grada Sarajeva - kako je to rekao naš rahmetli Alija Izetbegović"m počeo je pismo Prevljak.
Na kraju SDA-ov kandidat poziva Fahrudina Kovača da glasa, da je vrijeme da se zbiju redovi.
"Znam da si možda razočaran, možda si i ljut zbog određenih nepravdi koje su pogodile borce. Borci imaju puno pravo da se ljute na neodgovorne pojedince u sistemu vlasti. Neke stvari su morale biti brže i pravednije provedene. Samo zajedno možemo promijeniti sve ono što nije dobro u sistemu", kaže Prevljak, uz konstataciju da on ne zna izdati.
Međutim, Prevljak očigledno nije znao da je Fahrudin Kovač poginuo 1992. godine.
Na Facebooku je pismo podijelio sin Fahrudina Kovača, Amar Kovač. Napisao je i svoj emotivni odgovor.
"Ja kao dijete šehida, Fahrudina Kovača, koji je poginuo 31.05.1992 godine, u odbrani Butmira, gdje je moja majka ostala sa dvoje male djece, mene sa 3,5 godine i sestre Amne sa 5.5 godina, pri tome ne dobivši nikakve pomoći ni od jedne stranke.
Da ti kažem generale, moj babo bi glasao za vas, jer je bio borac, volio svoj narod i zemlju, kažu mi da je bio dobar čovjek, pošten, vrijedan, jer ga se ja slabo sjećam. Sretnu me ljudi kažu da imam lika njegovog, a meni je u životu samo ostalo par slika njegovih. Bolje se ja sjećam moj generale rata nego vi. Sjećam se kad mi je babo rahmetli ranjen, kad su ga unijeli u dnevni boravak krvavog, toga se ja sjećam. Zbog vas sam samo doživio poniženja kao šehidska porodica, ništa više.
Dolazio sam Vam i kući i tražio vas i u opštini da vam objasnim zašto moj babo ne može glasati za vas. Ukopan je i haremu ispred džamije. Pustite ga barem na miru, pustite ga. Suze mi idu, dok ovo pišem, majku mi potresate kući i sestru. DABOGDA VAM ZADNJE BILO! JA VAM NIKAD HALALIT NEĆU!".
