Moguće da je u ovom trenutku naprikladnija tema za raport na „Politbirou“ slučaj onog hercegovačkog gulanfera koji je potpuno šupački koronom najprije inficirao najbližu familiju, da bi potom zločinački zarazio ljekare, medicinsko osoblje, a naročito „ležeće“ pacijente mostarske bolnice.
Koliko čujem, svakom površno informiranom Mostarcu dobro je poznat identitet „talijanskog pastuha“. Zato je neophodno da nadležne službe hitno objave lične podatke dotičnog, pa da ga barem zauvijek objese na moralni stub srama.
Nažalost, samo naivni očekuju pošten rasplet situacije. Jer, kretenčina je uglednik iz oblasti biznisa, a navodno ga štiti i blizina vladajuće zajednice. Pa, neće valjda tamo neka korona naređivati političarima da se odriču svojih najizdašnijih finansijera...
Moglo bi se, kažem, ponešto napisati i o doktoru medicinskih nauka koji je kliconošu dragovoljno „upustio“ u bolničke odaje. Da nesmetano iz tajkunskih žvalja širi smrtonosnu materiju. Slične slučajeve krivični zakon smatra saučesništvom u zločinu.
Stoga (ne) očekujte da će se Tužiteljstvo HNK napokon probuditi iz višedecenijskog sna, a udružene potencijalne ubice dugoročno zatvoriti u bajbukanu. Za početak, murija ne bi trebalo da gine „talijanskom pastuhu“, ali ni „kumu u bijelom“. Ukoliko se to čudo ipak ne dogodi, uhapsiti treba glavnog kantonalnog tužitelja. Trećeg rješenja, jednostavno, nema!
Ne znam, možda vrijedi nešto napisati i o pripadniku Državne granične policije, koji je za jadnih dvadeset eura mita u Bosnu i Hercegovinu (pro)pustio trojicu zaraženih iz takozvanih visokorizičnih zemalja...
Korumpirani drot je p(r)ovaljen. Poželimo mu dugi zatvorski staž. I neka kupi sapuna. Ne samo za pranje ruku.
Stavovi izraženi u ovom tekstu ne odražavaju nužno uređivačku politiku Raporta.
