Ulje avokada postalo je popularno posljednjih godina od kako su ga u masovnu upotrebu uveli ljudi koji praktikuju paleo dijetu. Zbog visoke tačke dimljenja, ovo ulje smatra se izuzetno zdravim za kuhanje i prženje, međutim, većinu ljudi neće obradovati cijena koja je također dosta visoka za naše uvjete.
Razlog zbog kojeg je ulje avokada i dalje luksuzni proizvod, iako sam avokado viđamo na svakom koraku, jeste činjenica da njegova proizvodnja i dalje nije dovoljno rasporostranjena. Najviše se proizvodi u Meksiku, a od 2016. je krenula i prva velika proizvodnja u SAD.
A zbog čega ga stručnjaci za ishranu toliko cijene? Ulje avokada je puno oleinske kiseline, odnosno mononezasićenih masti, koje su mnogo zdravije za srce i krvne sudove od zasićenih, koje čine 12 odsto njegovog sastava. Kad bismo pravili rang listu ulja po tome koliko je u njima sadržano zasićenih masti, ulje avokada bi se našlo iza kokosovog, palminog, ulja sjemenki pamuka, kikirikija, sojinog, ekstra djevičanskog maslinovog ulja, kukuruznog ulja i ulja sjemenki suncokreta. Ulja koja su, pak, po ovom aspektu sadržaja kvalitetnija su: ulje grožđa, uljane repice, ulja šafranike i ulja oraha.
Najbolje ulje za prženje:
Ulje avokada je odličan izvor omega-9 masnih kiselina, antiinflamatornog antioksidanta vitamina E i luteina (koji pospješuje vid). U poređenju sa maslinovim uljem, avokadovo je puno fitosterola, steroida koji snižavaju LDL holesterol i koji se zadržavaju u ulju avokada čak i nakon dugih perioda izloženosti visokoj toploti. Upravo ta tačka dimljenja je ključan razlog zašto je ovo najbolje ulje za prženje – ona za nerafinirano iznosi 250 stepeni Celzijusa, a za rafinirano 271. Ipak, teško da ćete njime napuniti fritezu ili tiganj za pohovanje u dubokom ulju, s obzirom na to da flašica od 250 mililitara u Srbiji košta oko 900 dinara. Zbog toga, ali i zdravstvenih benefita, i dalje je najbolji izbor da ga konzumirate u salatama ili prelivima, hladno cijeđeno u sirovom obliku, navodi se na sajtu Health.
A ovo su ostala ulja koja najbolje trpe visoke temperature.
Bademovo ulje 221 °C
Bogato je monozasićenim mastima i vitaminom E. Rafinirano bademovo ulje ima visoku tačku zagrijavanja, pa je dobro za pripremu hrane na visokoj temperaturi, poput pečenja i prženja. Nerafinirano bademovo ulje ima orašast ukus i najbolje je kao preliv za salatu ili preliv za tjestenine.
Ulje kikirikija 160-232 °C
Ako odlučite da kuhate sa uljem od kikirikija, pronađite rafiniranu hladnocijeđenu verziju. Hladnocijeđeno ulje zadržava više hranljivih materija, poput vitamina E i antioksidanasa koji štite naše srce. Kikirikijevo ulje takođe ima veoma visoku tačku zagrijavanja i zato je popularan izbor za kuhanje na visokim temperaturama.
Kokosovo ulje 177-232 °C
Kokosovo ulje višestruko je korisna namirnica i najbogatiji poznati izvor srednjeg lanca masnih kiselina (MCFA). One reguliraju probavu i daju tijelu energiju. Kokosovo ulje bogato je zdravim zasićenim mastima i antioksidansima. Pospješuje rad mozga, jača imunitet i omogućava pravilan rad štitne žlijezde.
Tačka dimljenja rafiniranog kokosovog ulja iznosi 232 °C, dok je tačka nerafiniranog kokosovog ulja 177 °C. Ovo ulje, koje je na sobnoj temperaturi u čvrstom obliku, hrani pruža posebnu aromu. Najbolje je za kuhanje, dinstanje, prženje. Nije preporučljivo za salate.
Maslinovo ulje 190-243 °C
Najzdravija vrsta je ekstradjevičansko maslinovo ulje čija je tačka dimljenja 207 stepeni Celzijusa. Rafinirano je najpogodnije za prženje zbog vrijednosti tačke dimljenja koje dostižu 243 stepena. Možete ga koristiti za gotovo sve vrste kuhanja, a da ga ne pokvarite. Ipak, ne preporučuje se za prženje i pečenje na veoma visokim temperaturama, već je najbolje kao dodatak kuhanim jelima, pastama, potažima od povrća, kao dresing za salatu…
Maslinovo ulje može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska i u borbi protiv upala. Smanjuje rizik od srčanih oboljenja poboljšavajući zdravlje krvnih sudova i sprečavajući stvaranje krvnih ugrušaka. Takođe, veoma je bogato antioksidantima, koji sprečavaju oštećenja ćelija.
Susamovo ulje 210 °C
Tačka ključanja za ovo ulje je 210°C. Sadrži antioksidanse zdrave za srce sesamol i sesaminol, koji mogu imati razne prednosti, uključujući potencijalne neuroprotektivne učinke protiv određenih bolesti kao što je Parkinsonova bolest.
Susamovo ulje odlično je za dinstanje, pečenje, pa čak i kao preliv za salatu. Ima blagi orašasti ukus pa se može lako kombinovati s brojnim jelima.
Suncokretovo ulje 107-232 °C
Najrasprostranjenije u našoj kuhinji, ulje suncokreta je veoma bogato vitaminom E i dobro je za zdravlje arterija i srca. Ovaj vitamin ima snažan antioksidantni efekat, dobar je za prevenciju starenja ćelija, stimuliše imunosistem i obezbeđuje normalan razvoj nerava.
Suncokretovo ulje je izvor polinezasićenih masti i vitamina A, koji utječe na rast kostiju i zuba, sprečava infekcije. Preporučuje se osobama sa arterosklerozom i hipertenzijom.
Za prženje i dinstanje je najbolje rafinirano koje se dimi na 227 stepeni, a nerafisinirano ima izuzetno nisku tačku dimljenja – 107. Ono koje mi masovno koristimo za prženje i kuhanje nije preporučljivo za salate.
Za razliku od navedenih ulja koja ne bi trebalo koristiti u kuhanju, odnosno na visokim temperaturama su riblje ulje, ulje od algi, ulje od lana i palmino.
