Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Christopher Hill izjavio je da SAD i Evropska unija očekuju da se Srbija priključi sankcijama Rusiji, ali da Beograd sam odlučuje o tome i da nema pritisaka.
Hill je u intervjuu za Glas Amerike 1. maja rekao i da Srbija treba "ponovo da razmisli ako smatra da će joj Rusija pomoći u rješavanju pitanja Kosova".
Na pitanje koja je glavna poruka nakon posjeta američkih senatora Beogradu 19. aprila, a potom i pomoćnice državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Karen Donfried 26. aprila, Hill je rekao da se govorilo o brojnim temama.
"Svakako, jedna od tema bila je i situacija u Ukrajini, jedna od najvećih tragedija u ovom vijeku. Zato nije iznenađujuće što su američki predstavnici iznijeli različite aspekte te situacije u kombinaciji sa odnosom Srbije i EU, i činjenicom da iz perspektive EU i SAD, Srbija treba da se ponaša kao članica EU i pridruži se sankcijama", rekao je Hill.
Hill je demantovao da su zvaničnici SAD postavili ultimatume Srbiji u vezi uvođenja sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.
"Ali, SAD poručuju Srbiji da nije pitanje da li idete na Istok ili Zapad, već postoji samo jedan pravac i na Srbiji je da odluči koliko brzo želi da stigne tamo. Rusija sada teško može biti uzor, nije zemlja koju biste željeli za prijatelja ili saveznika. I mislim da postaje sve jasnije šta zemlje treba da urade. Konačno, na tim je zemljama da odluče i niko nikoga ne pritiska, ljudi u Srbiji treba da odluče u kom pravcu žele da idu", rekao je Hill.
Odgovarajući na pitanje da li će biti posljedica po odnose Srbije i SAD ako se ne uvedu sankcije Rusiji, Hill je naveo:
"To je hipotetičko pitanje. Sa Srbijom razgovaramo o tome šta možemo da uradimo zajedno kako bi se ovaj rat okončao. Ne bih da ulazim u to, ne govorimo o posljedicama. Suština je da bismo željeli bolje odnose, mogućnost da nađemo zajednički interes", rekao je ambasador SAD.
Govoreći o navodima srpskih zvaničnika da Rusija u Savetu bezbjednosti štiti interese Srbije po pitanju Kosova, Hil je rekao da "nije vidio ništa što ukazuje da Rusija štiti bilo koga osim predsjednika (Rusije Vladimira) Putina".
"I bio bih veoma oprezan sa argumentima da Srbija ima koristi od poteza Rusije. Razumijem dinamiku u Savetu bezbjednosti UN, razumijem suštinu. Ali, Srbija treba da odluči kakve će odnose imati sa svojim susejdima i kako će tome pristupiti. Naše je stanovište da Srbija treba da podrži dijalog kojim posreduje EU. Ne mislim da Srbija treba da gleda u Rusiju u korelaciji sa Kosovom, ili obrnuto, već svaku situaciju da sagleda posebno", rekao je Hil.
Govoreći o perspektivi dijaloga Srbije i Kosova u Briselu, Hill je rekao da se "EU jako trudi da stavi različite ideje i teme o kojima se razgovara na sto".
"Pregovori su jako teški i znam da EU radi najbolje što može i Srbija i Kosovo treba to da uvaže. Ova pitanja nisu laka, da jesu odavno bi bila riješena. Treba da razumijemo poteškoće, ali ne da budemo taoci toga, već da gledamo gde bismo voljeli da stignemo", naveo je Hil.
Na pitanje o naoružanju koje Srbija kupuje od Rusije i Kine, Hill je rekao da Beograd "treba da dugoročno da razmišlja o bezbjednosnoj strukturi koja je čini sigurnom".
"Mislim da je u 21. vijeku veoma teško da kupujete malo opreme na jednoj, malo na drugoj strani i vjerujete da to služi vašim bezbjednosnim interesima. Konačno, i znam da se Srbi ne slažu sa ovim, ali konačno je najbolje za Srbiju da bude u NATO-u. Bit će potrebno vrijeme, ja sam jako dobro svjestan istorije. Vjerujem da će Srbija shvatiti da je zajednička odbrana najbolje rješenje", rekao je Hil.