Svaki oblik zlostavljanja, a pogotovo djece, je težak udar na kompletnu civilizaciju. Žrtve zlostavljanja se često nikada ne oporave od trauma, a nažalost zlostavljači ne bivaju kažnjeni ni upola od onoga koliko zaslužuju.
O tome svjedoči i priča Tanje Vajn, koja je imala samo deset godina kada je prvi put bila seksualno zlostavljana.
"Imala sam deset kada me je silovao prvi put. Nastavio je to da radi do moje 14 godine. Tada sam prvi put završila u psihijatrijskoj ustanovi. Bila sam toliko slomljena da su me tri godine hranili na sondu, sa dvadeset sam prvi put pokušala da se ubijem", priča ova hrabra žena čiji je danas cilj da pomogne drugim ženama.
Godinu dana je bila u psihijatrijskoj ustanovi, pokušavajući da se oporavi od pakla koji je doživela kao dijete, a kada je saznala da joj je baka, koja joj je bila podrška, preminula, dobila je snagu da se bori i ozdravi.
Sada ima 34 godine, udata je i ima dva sina, a o svojoj prošlosti konačno hrabro govori kako bi pomogla drugima koji su prošli kroz sličnu traumu.
Ona vodi kampanju za poboljšanje dostupnosti testova za bris za žrtve koje su pretrpjele seksualno zlostavljanje.
"Ponovo sam izgradila svoj život, imam djecu, udata sam, imam posao, ali i dalje sam pod velikim uticajem zlostavljanja koje sam pretrpjela kao dijete, i biću do kraja života. Pošto znam do kog nivoa zlostavljanje može da utiče na vas, želim iz svog iskustava da pronađem nešto pozitivno, ako to može da pomogne bilo kome u budućnosti, čak i samo jednoj osobi, onda će sve biti vrijedno truda", rekla je za "The Sun".
Tanja se osjećala nesposobnom da priča o zlostavljanju kojem je bila izložena, a patnja u tišini i trauma su učinili svoje.
Ona se priseća: "Nisam mogla da verbalizujem šta se dogodilo, jer je prošlo nekoliko godina, tako da su se sve te stvari dešavale i niko nije znao zašto. U školi sam se predozirala, a oni su morali da zovu hitnu pomoć. Mnogo sam se samopovređivala. Pobegla sam u London, ali me je policija našla i morala je da me vrati. Ljudi nisu znali zašto se ponašam kao tako. Puno mojih prijateljstava je puklo, a onda sam počela da se loše osjećam i da odlazim u bolnicu."
Sa 14 godina, teško traumatizovana zlostavljanjem, Tanja je primljena na psihijatrijsko odjeljenje u Tauntonu sa složenim PTSP-om, anoreksijom nervozom i hroničnom depresijom.
Kako su se njene bolesti pogoršavale, premještena je sa 15 godina u bezbjednu jedinicu u Slou, 150 milja daleko od prijatelja i porodice.
Tamo su je hranili na sondu tri godine jer su se njen PTSP i anoreksija pogoršavali.
Poslije sedam godina boravka u više duševnih bolnica, Tanja je u dvadeset i prvoj godini dostigla vitalnu prekretnicu u svom oporavku, prenosi The Sun.
