Gotovo svi pametni telefoni bez obzira na cijenu imaju nešto što se zove virtuelna memorija.
Obećava da će poboljšati multitasking i fluidnost rada. Ali je li to zaista tako korisno?
Za one koji koriste računare koncept virtualne memorije nije novina. Računari koriste dio tvrdih diskova (ili SSD-a) kao privremeno “spremište” za podatke kada RAM memorija popuni kapacitet.
Tako se može istovremeno izvršavati više programa ili zahtjevnih obrada podataka. Pametni telefoni rade na sličan način, prenosi PC Expert.
Virtualna memorija omogućava dinamičko upravljanje memorijskim resursima. Aplikacije i procesi koji se trenutno ne koriste privremeno se premještaju u internu flash memoriju telefona.
To stvara “iluzija” da imate više RAM memorije, ali proizvođači obično ograničavaju koliko virtuelne memorije možete koristiti.
Postoje dva glavna načina za implementaciju virtualne memorije: swap i zRAM (značajka Linux jezgre). Swap je jednostavniji pristup koji direktno koristi flash memoriju kao “preljevno” skladište za RAM.
Iako je efikasan u oslobađanju RAM-a, često čitanje/pisanje može usporiti telefon, pogotovo kod aplikacija koje traže brze reakcije.
zRAM je sofisticiraniji pristup. On komprimira neaktivne podatke i smješta ih u poseban dio RAM memorije. Kada su ti podaci ponovo potrebni, oni se brzo dekomprimiraju.
Softverska arhitektura može se podijeliti u tri dijela. To su rad protoka podataka, algoritam kompresije memorije i upravljački program.
Time se izbjegava često čitanje/pisanje flash memorije, ali zahtijeva dodatnu snagu centralne procesorske jedinice (CPU) za komprimiranje i dekomprimiranje podataka.
Ipak, zahvaljujući brzom RAM-u, procesi su obično mnogo brži odvijaju nego kod swap-a.
Korištenje virtuelne memorije može povećati potrošnju baterije, ali ta količina varira o modelu telefona i načinu korištenja uređaja.
Proizvođači softverom mogu optimizirati rad virtuelne memorije i smanjiti njen negativni utjecaj na trajanje baterije.
Obično se opcija za proširenje virtualne memorije nalazi u postavkama telefona pod nazivima poput ’Proširenje memorije’, ’Virtualni RAM ’ , Turbo RAM ili slično u ’dodatnim postavkama’ ili dijelu ’O telefonu’.
Testovi pokazuju da telefoni s manje RAM memorije koji nude proširenje od 4GB do 8 GB mogu zadržati više aplikacija u pozadini i brže se prebacivati između njih.
Međutim, kod telefona s 12 GB RAM-a ili više prednosti virtualne memorije su minimalne. Na kraju, odluka o tome hoćete li koristiti virtuelnu memoriju ovisi o vašim potrebama i obrascima korištenja telefona.
