Nakon što je prvobitno odbio sastanak 'predstavnika naroda' u Briselu, Bakir Izetbegović se prekontao pa je sinoć potvrdio da će ipak otići.
Naime, na sastanak je pozvao evropski komesar Oliver Varhelyi, a pozivnice su dobili još Milorad Dodik i Dragan Čović.
Izetbegović je kazao da je to loš koncept, a u njegovo ime je poslano pismo Varhelyiju u kojem se kaže da takav 'format ne poštuje institucije i ustavnu strukturu Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina nije prosti zbroj tri ‘konstitutivna naroda’".
Ipak, sinoć je Izetbegović kazao da će ići na sastanak, ali ne u formatu koji je predložen.
"Bit će održani bilateralni sastanci, Varhelyi s Čovićem, Varhelyi s Dodikom, pa samnom. Možda će biti online, a možda u Briselu", rekao je predsjednik SDA.
Prije toga je ponovio kako je format loš i da on ne želi trilaterale.
Naravno Izetbegović nije mogao napraviti radikalni zaokret u odnosu na izjave koje je davao samo nekoliko dana prije, ali je očigledno promijenio mišljenje.
Zašto?
Odgovor na ovo pitanje je jednostavan - zbog kampanje.
Poznato je da je predviđena tema izmjena Izbornog zakona na kojoj insistira Čović i njegov HDZ, a upravo je on izlobirao jedan ovakav sastanak.
Izetbegoviću je jasno da od izmjena bar do izbora neće biti ništa, ali je očigledno shvatio da sastanak može iskoristiti u predizborne svrhe.
Tako će otići u Brisel da kaže - ne.
To će mu se savršeno uklopiti u dosadašnju predizbornu priču u kojoj kao papagaj ponavlja kako on nešto nije dopustio odnosno kako nije popustio pod 'ogromnim' pritiskom da udovolji Čoviću, dok bi da je na njegovom mjestu bio neko drugi - ishod bio možda drugačiji.
U trenutku kada je Izetbegovićeva popularnost na najnižim razinama i kada je ispuhao nacionalistički balon koji je puhao prepadajući sve kandidaturama Dodika i Čovića - koje su izostale - on sastanak u Briselu može iskoristiti da još neko vrijeme drži priču i svojoj navodnoj 'nepopustljivosti'.
Jasno je da svaka svađa sa Čovićem i Dodikom ide u korist Izetbegoviću, a isto pravilo važi i obrnuto. Tako će Čović na nečemu insistirati, što mu Izetbegović neće dati, a Dodik će pričati o uzaludnosti države. I sve tako ukrug.
