Mali preduzetnici u bh. entitetu RS su prije 12 godina bili u obavezi da nabave fiskalne kase, nakon pet godina to više nije važilo, da bi u 2021. Vlada RS uputila Nacrt zakona o fiskalizaciji u javnu raspravu kojim nije precizirano ko će morati imati fiskalnu kasu, a ko ne.
Na nivou Bosne i Hercegovine ne postoji jedinstven zakon o fiskalizaciji, tako da oba entiteta po sopstvenom zakonodavstvu uređuju ovo područje.Krajem septembra, Vlada RS je uputila novi Nacrt zakona o fiskalizaciji u javnu raspravu. Ovim nacrtom nije precizirano ko će od privrednika morati imati fiskalnu kasu, a ko ne.Žana Arsić kaže da su mali privrednici, poput nje, kategorično protiv novih nameta, naročito u periodu kada se još oporavljaju od pandemije.
“Mislim da to nije u redu, ponovo takav sistem, bolje da smo ostali u tom sistemu, da nas nisu ni isključivali. Ne vjerujem da će to dati pozitivan efekat ni što se tiče oporezivanja, kontrole, mislim da će ti dodatni nameti samo prouzrokovati nova zatvaranja”, smatra Arsić.Cijene hrane su u prosijeku porasle za 2,3 odsto u odnosu na prošlu godinu (sarajevska gradska Tržnica Markale, april 2021)
Mali preduzetnici su, prema Zakonu o porezu na dohodak RS, oni koji obavljaju samostalnu djelatnost, ne zapošljavaju više od tri radnika i ne prelaze 50.000 KM (25.000 evra) godišnjeg prihoda.Šta su novi predlozi za RS?
Tokom skupštinske sjednice 29. septembra, ministarka finansija Zora Vidović je ocijenila da bi mali preduzetnici trebalo da ostanu van fiskalnog sistema, ali nije isključila mogućnost da se to neće i dogoditi.
Kako je rekla, sve će zavisiti o zaključaka koji budu doneseni na javnoj raspravi.Nakon javne rasprave, zakon u obliku prijedloga naći će se u skupštinskoj proceduri, a ukoliko bude usvojen, o njemu će odlučivati i drugo zakonodavno tijelo u RS- Vijeće naroda RS. Na kraju, zakon proglašava predsjednik RS.U pisanom odgovoru za RSE iz Ministarstva finansija, odluku o novoj fiskalizaciji pravdaju modernizacijom zastarjelog sistema, suzbijanjem nelojalne konkurencije i smanjenjem sive ekonomije.
Kažu da očekuju povećanu kontrolu nad prometom robe i usluga i povećane poreske prihode.Poreska uprava RS će putem svoje aplikacije preuzimati podatke iz fiskalnog uređaja, na osnovu čega će znati na koji način psoluje svaki privrednik u tom bh.entitetu.
"Fiskalni uređaji nove generacije se zasnivaju na kvalitetnim i naprednim bezbjednosnim elementima i mogućnostima kojima uređaj raspolaže, uključujući mogućnost štampanja i skeniranja QR kodova. Fiskalni račun nove generacije biće moguće, osim štampanja, izdati i na druge načine kao što je slanjem mejlom, aplikacijom, SMS-om, prikazom QR koda na ekranu", pojašnjavaju iz Ministarstva finansija RS.
Nakon što bude usvojen predlog zakona, biće raspisan međunarodni tender za softver koji će se koristiti.Prema preliminarnim procjenama, početni troškovi fiskalizacije će biti oko 50 miliona maraka (25 miliona evra), a entitetske vlasti tvrde da će oni pokriti kompletne troškove.Od ovog iznosa, 37 miliona KM (18,5 miliona evra) će biti izdvojeno za sistem za upravljanje fiskalizacijom, dok će 13 miliona KM (6,5 miliona evra) biti utrošeno za subvencionisanje uređaja.
Čemu se nadaju u Zanatsko-preduzetničkoj komori RS?
“Nadamo se da će Vlada ispoštovati svoje obećanje o plaćanju prelaska na novi sistem, te da neće biti povratka mjerama iz 2009. kada su svi privrednici morali da nabave fiskalne kase”, ističe Jovica Bratić, direktor Zanatsko-preduzetničke komoere RS, koja okuplja oko 29 hiljada preduzetnika sa više od 42 hiljade radnika.“U javnoj raspravi ćemo reći svoj stav”,
Bratić u izjavi za RSE.
“To bi bilo pogubno za nas. Treba motivisati ljude koji rade ilegalno da rade u legalnim tokovima, ovako bi mislim bio još veći haos, bilo bi više ilegalnih radnji”, poručuje Bratić.U ovoj komori su od 2014. do danas izdali oko 6.800 uvjerenja za defiskalizaciju. Uglavnom se radi o zanatskim uslugama, koji zakonski nisu obavezni da plaćaju porez na dodatnu vrijednost.Kako kaže Bratić, nisu konsultovani uoči izrade zakona."Privreda se još oporavlja od korone, još ako se stavljaju dodatni finansijski tereti - to je van pameti.
Nemamo novca, jer samostalni preduzetnici, koji čine većinu članstva komore, žive od plate do plate, i svu dobit koju ostvaruju, dobijaju manuelnim radom", ističe Bratić.Bosna i Hercegovina je u februaru ove godine potpisala sa Svjetskom bankom ugovor o kreditu u iznosu 56 miliona evra.
"Naše očekivanje je da će zakon predvidjeti izdavanje jednog računa i da nema potrebe za čuvanjem druge kopije računa, obzirom da će se kopije računa čuvati na serveru Poreske uprave. Tako da je za nas dobra stvar da se smanje troškovi fiskalizacije, a nadamo se da će PU kroz novi način kontrole podići nivo naplate poreza, obzirom da neki poslodavci zloupotrebljavaju sadašnji sistem fiskalizacije", ocjenjuje Trivić
