Uoči današnjeg početka primjene dogovora Beograda i Prištine o ličnim dokumentima, na carinskim punktovima na prijelazima između Srbije i Kosova postavljena su obavještenja da se korištenje ličnih karata izdatih od strane Prištine vrši isključivo radi omogućavanja slobode kretanja.
Dogovor u praksi znači da Beograd ukida dodatna dokumenta za vlasnike ličnih karata izdatih u kosovskim institucijama, a da ih Priština ne uvodi za vlasnike ličnih karata Srbije.
Kako ovo utječe na život svih građana Kosova i zašto bi eventualno nepostizanje sporazuma o registarskim tablicama u naredna dva mjeseca moglo podstaći nove tenzije, govorila je Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije (NVO) "Nova društvena inicijativa" iz Kosovske Mitrovice.
Carinski punktovi
Na tablama dimenzije 50 puta 70 centimetara na carinskim punktovima na srpskom i engleskom jeziku piše da je korištenje ličnih karata izdatih od strane Prištine omogućeno „radi olakšavanja položaja pojedinaca“, da je to „u skladu sa Sporazumom o slobodi kretanja postignutim u Dijalogu 2011“ i da se „ne može tumačiti kao priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova“, niti kao „pristanak Beograda na odstupanje od Rezolucije Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda 1244“.
Milica Andrić Rakić kaže da je dogovor, koji su predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti postigli 27. avgusta, dosta jasan.
„Ljudi koji imaju kosovske lične karte i žele da putuju kroz Srbiju imat će jednostavniju proceduru putovanja, neće se izdavati taj dokument pojedinačno svakoj osobi, već će stajati taj proglas, disklejmer Vlade o tome da to što dozvoljavaju put kroz Srbiju imaocima tih dokumenata ne znači da priznaju Kosovo.
To će imati pozitivne efekte i na ljude koji do sada nisu bili u obavezi da vade taj dokument zato što su svakako morali da čekaju u redu, u ljetnjim mjesecima na pojedinim prelazima i do 6 sati“, kazala je Andrić Rakić.
Novi režim putovanja
Ona pretpostavlja da će novi režim putovanja biti od koristi i za Srbe koji žive na Kosovu.
„Iako kosovski zakon garantuje svima pravo na dvojno državljanstvo, mi smo se do sada suočavali sa određenim stepenom animoziteta kosovske vlade prema dokumentima kosovskih Srba.
Na primjer, kosovska vlada je 2011. godine nekoliko dana oduzimala Srbima srpske lične karte i optuživala ih za narušavanje ustavnog poretka, 2015. je odlučila da zabrani ulaz i izlaz sa tim dokumentima na svim prelazima sa Srbijom.
To je trajalo po par dana i reakcijom međunarodne zajednice bilo prekinuto, ali je bilo takvih tendencija“, navodi Andrić Rakić.
Očekuje da se uz novi dogovor u budućnosti ništa slično neće dešavati.
„Ovim sporazumom mislim da će se takvi potencijalni scenariji preduprijediti i da kosovska vlada neće imati izbora nego da prizna punu slobodu kretanja kosovskim Srbima sa srpskim ličnim kartama.
Ako svaka kosovska lična karta može da uđe u Srbiju na Merdare i izađe na Horgoš, logično je da sada svaka srpska lična karta može da uđe na Jarinje, a da izađe, na primjer, na Vrbnicu“, objašnjava Andrić Rakić.
Dodaje da to do sada nije bio slučaj.
„Srpske lične karte su se tolerisale samo na pojedinim prelazima sa Srbijom, dok, na primjer, ja sa srpskom ličnom kartom ne mogu sa Kosova da uđem u Makedoniju, Albaniju ili Crnu Goru. Pretpostavljam da će to sada morati da se promijeni, jer bi to jedino bilo u duhu reciprociteta i pune jednakosti svih.
Obećanje Evropske unije
A imali smo i obećanja Evropske unije da dogovor koji se donosi neće biti diskriminatoran i najavu Eskobara da pravo na dvojno državljanstvo mora da se poštuje“, naglasila je Andrić Rakić.
Na kompromis još čeka problem registarskih tablica za koji je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbjednosnu politiku Josep Borrell rekao da je „pitanje teže od pitanja ličnih karata“, ali da očekuje pozitivan ishod.
Sličnog mišljenja je i specijani izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, koji ističe da je rok za postizanje ovog sporazuma dva mjeseca.
Aktivistkinja "Nove društvene inicijative" nije optimistična.
„Dogovora o tablicama još nema i djeluje da ga neće ni biti jer, za razliku od dokumenata o ulazu i izlazu, ovde su argumenti obje strane dosta jaki. Očigledno nema dovoljno fleksibilnosti, posebno sa kosovske strane, da se prilagodi ovom procesu.
Za Kosovo je preregistracija interna stvar, i to je nešto o čemu oni nisu ni željeli da pregovaraju. Zbog ovih tenzija, morali su to pitanje da vrate za sto, ali ne pokazuju dovoljan nivo fleksibilnosti“, smatra Andrić Rakić.
Prema njenim riječima, Kosovo se dva puta, 2011. i 2016. godine, saglasilo da svi mogu da biraju da li će uzeti "RKS" ili "KS" oznake.
„S druge strane, validan argument Kosova je da mora biti preregistracije jer se Srbija i 2011. i 2016. usaglasila sa tim procesom, tako da je zbog toga ovo mnogo komplikovanije pitanje.
Obje strane imaju argumente koji se zasnivaju na dva prethodna sporazuma i treba mnogo fleksibilnosti i ne tolikog insistiranja na legalnosti, što je trenutno slučaj sa kosovskom vladom, da bi se našlo neko rješenje prihvatljivo objema stranama“, rekla je Andrić Rakić.
Eventualno nepostizanje sporazuma moglo bi imati negativne posljedice.
Logistički izazov
„Ukoliko ne bude dogovora, mi ćemo najvjerovatnije imati bojkot preregistracije od strane kosovskih Srba i u novembru, kada istekne taj period za preregistraciju, kosovska vlada će morati da pokuša da nacionalizuje više hiljada automobila, koji će u tom trenutku biti neregistrovani.
To je i logistički izazov, i bezbjednosni izazov, a i izazov sa aspekta ljudskih prava, jer ćete praktično imobilisati jednu manjinsku zajednicu“, govori Andrić Rakić.
U ovakvim uslovima, dok traje proces dijaloga, život na Kosovu veoma je nepredvidiv.
Andrić Rakić kaže kako je "teško planirati, praviti velike životne odluke, poput kupovine stana ili ulaganja u biznis jer ne znate kakva će ovdje biti situacija, a teško je i za razvoj privatnog sektora".
„Živimo između dva sistema. Imamo srpski sistem i kosovski sistem, nijedan nije u potpunosti funkcionalan. Zaista je jako komplikovano navigirati između svih tih institucija i nadležnosti“, navodi ona.
Iz iskustva govori da Briselski sporazum praktične probleme građana ne rješava.
Sijaset problema
„Briselski sporazum srpskoj zajednici samo je otvorio sijaset problema. Više od 10 godina nakon tog procesa mi sada moramo da švercujemo robu koju želimo da konzumiramo zato što fito-sanitarni certifikati nisu usklađeni i ne postoji legalan način da se mlijeko, mliječni proizvodi ili meso uvezu na Kosovo
Jedno vrijeme smo švercovali i udžbenike, lijekovi se švercuju od 2015, i sve to je posljedica dijaloga i činjenice da je taj proces pregovora o integraciji počeo, ali se ne završava, stopiran je na pola puta“, kaže Andrić Rakić.
Ističe i da je od početka pregovora 2011. godine u srpskoj zajednici postojao otpor ka integraciji.
„Nikada zajednica nije bila oduševljena u vezi sa integracionim procesima, samo je razlika što je do sada taj pritisak uvijek dolazio od Beograda, kada se dogovore sa Prištinom.
Ovoga puta Priština je ta koja pokušava da sprovede samostalnu integraciju, to jest da ona bude ta koja će primijeniti pritisak za integraciju i zajednici to posebno nije prihvatljivo.
Dakle, zajednica će tolerisati jedan nivo pritiska od strane Beograda, ali neće to tolerisati kada dolazi od strane Prištine“, pojašnjava Andrić Rakić.
